Evo o čemu večeras razmišljam.
Naumpao mi je slučaj Jusufa i Muse (Musaa jel’) a.s. , o tome kako su ugledali priliku na obzoru i odlučili da je iskoriste.
Musa a.s. sa ženom i djecom išao kroz tamnu noć i u daljini, na brdu ugleda svjetlo. Iako nije bilo na stazi i putu kojim je on išao, ipak odluči da ode da vidi šta je to, i što je zanimljivo, nije pomislio da bi to moglo biti nešto loše, neko zlo npr. razbojnici neki , lopovi koji bi ga mogli napasti opljačkati. Iako realno , znači vidiš neku vatru , dalje od puta u brdu, čovjek bi prije pomislio da je to neko ko se skriva ili bježi, čim je daleko od puta u brdu. Ali ne! Musa a.s. pomisli da bi to moglo biti nešto dobro, da bi se mogao okoristiti od toga. Familiju ostavi, jer nije baš lahko po mrkloj noći verati se uz brdo.
Rezulata njegove izvidnice znamo.
Jusuf a.s. također, u zatvoru već dugo godina. Na vlasti nepravedni vladar, nevjernik, ali Jusufu a.s. se ukaza šansa, ne samo da izađe iz zatvora već i da postigne nešto više u životu. Nije oklijevao već je pristao da tu šansu iskoristi. Čak što više, sam se ponudio i nametn'o, krenuo u akciju, kao i Musa a.s. Inače je priča o Jusufu a.s. prepuna prepuna prepuna pouka i mudrosti.
Mogao je Jusuf a.s. misliti i ovako : to je zalim-silnik, nepravedni vladar, koji me je nevinog i osudio, i ko zna šta mu može na um pasti pa da mi učini možda i još veću nepravdu i zlo i zar da njemu koji je takav zalim i nevjernik ja budem u službi i da mu pomognem, da mu idem na noge i nudim mu se sam?!
Ali ne, nije Jusuf a.s. tako mislio, on je mislio pozitivno i dobro, i dobro mu se i vratilo. Priču znamo svi ( pretpostavljam).
Ima, garant, još takvih primjera, al’ sad mi ovi na umu samo.
Et’ toliko…ustvari…viidš, kako sam ja nedavno zezo Ammaru što je imala puno postova na blogu jedan mjesec, a ja evo ispo gori od nje 2x (dvaput) …ccc , znači ne rugaj se nikom’ jerš ti bit i gori bolan 😀
