Danas sam susto na poslu..sve mi se plače čoeče 🙁 …udarilo me u leđa pravo…još mi žena javi da ostaje prekovremeno :/ …
Sad mi tamam sa posla, uči ikindija, tako da prvo svratim u džamiju i to me onda podobro oporavi, …abdest…ona džamijska tišina, namaz…i onda polahko kući. Hvala Allahu, nisam daleko od džamije, et’ me za 3-4 min. do kuće.
Onda evo pristavio kahvfu , i odmorio još malo dušu, prije nego uđe na ovo čudo da vidim šta ima ,Kur'anom…sutra je petak mešćini.
Nerjetko sam fakat nesiguran u to koji je dan. Moram se zamisliti dobro..i kad vidim kako dani prolaze brzo , subhanallah…nekako mi suze krenu evo same…nije što mi je žao šta ti ja znam…nije iz nekog straha…više mi žao što vrijeme moram provoditi sa ljudima sa kojima ne bi , mislim na posao, i na mjestu na kom ne bi.
Moj idealan dunjalučki život bi bio, da napravim malo naselje na Galici, dio Vlašića sa kog se pruža pogled na Travnik, Turbe i još pola BiH , i u tom naselju da su oko mene ljudi koji su mi dragi srcu….haj et…čovjek mašta malo..i to je neki vid odmora i vraćanja duše iz negativne u pozitivnu bilancu.
halalite na tedžvidskim greškama..malo umor i to :/