Ko okrene i preda srce nečemu ili nekomu više nego Allahu, Allah će ga iskušati sa time!
Poslanik Ibrahim a.s. je silno želio i žudio za potomkom i Allah dž.š mu ga je i dao, u starosti. Ibrahim a.s. je mnogo volio Ismaila a.s. toliko da je njegovo srce preplavila ljubav prema njemu. U tom času Allah dž.š mu naređuje da žrtvuje tog sina. Nije to radi Allaha dž.š. , NJemu to nije potrebno, ali je bilo potrebno Ibrahimu a.s., kao što je potrebno i nama. Nekada se i mi sami previše damo i predamo toj ljubavi prema djeci ili prema bilo čemu drugom. A imetak i djeca su samo iskušenje koje nam je dato , kao i kaže Allah dž.š.
Uredu je voljeti blagodati i zahvaljivati na njima, ali ne smijemo upasti u zamku, pa da nas ta ljubav obuzme toliko da nam sve misli riječi i djela budu usmjereni ka tome…ljubav prema Allahu dž.š. mora biti jača i ispred svega, svaka druga mora biti podređena njoj.
Zaašto se ljudi iznenade kada ih strefi neka kušnja!? Pa kažu: zašto meni, kako meni!?
A zašto ne tebi i meni!? Zar smo mi nešto bolji ili drugačiji id drugih, jesmo li to mi neki vazemljaci, jel za nas važe neki drugi zakoni u svijetu pa mi kao trbamo biti izuzeti od iskušenja?! Jok bolan, svaka kušnja i nedaća koja nas zadesi je normalna i dešava se svakodnevno, širom dunjaluka, nije to nikakvo specijalno i vanredno stanje i situacija, već redovno i normalno, samo što se mi iznenadimo i nespremo dočekamo takvo što.
Zato onaj čije srce bude okrenuto i predato nečemu drugom mimo Allaha s.v.t. će mnogo teže podnijeti i preboljeti kad ga strefi šta. A ukolio je srce vezano najviše i prije svega za Allaha s.v.t., ako je ljubav prema Njemu dž.š. najveća, onda je svaka kušnja mala i lakša za podnijeti.
A ako i izgubimo ono što smo voljeli, ostaje nam najveća ljubav, veća od izgubljene koja može ispuniti svaku prazninu koja ostane.
Allahu dragi, nemoj nas iskušati sa onim što nećemo moži podnijeti…amin