Odlučio sam da promijenim neke navike….to sam još u Ramazanu odlučio…
Ali i neke navike su odlučile da promjenu(ili je E) mene 😀
Dakle, od sada doručkujem ujutro prije posla, a na poslu ne jedem ništa i ovo je sve opšte i generalno pravilo, izuzeci su mogući…
I drugo…neću više jesti hljeb sa tjesteninom!
Navike su čudo…mogu se promijeniti…neke jako teško…
Hrana jest iskušenje i neugodan je osjećaj praznog stomaka..
Ali je još neugodnije kada osjetiš prazninu u duši, ako ostaviš
nekoga na koga si navikao…ili ne u duši nego ..'nako ..u sebi, u životu, svakodnevnici..
ali navikne se insan i na taj osjećaj..ali samo navikne…
Jer kako kažu, vrijeme liječi sve..jes’ al u paprikama…vrijeme samo učini da se navikneš na bol, prazninu ili šta već , ovisno šta te strefi i o čemu se radi…
Inače, jedna od stvari sa kojom se stalno borim sa sobom je….. da prestanem povrijeđivati osobe koje su mi drage i koje volim na bilo koji od načina voljenja …
Nekada uspijem , nekada ne …
Izgleda da je to neki ljudski usud.. čak i kada ne želiš da ih povrijediš, kada ne želiš da im nanosiš bol , neugodu , …ipak… učiniš to …nenamjerno , neplanski … bude ti teško u duši…ali vremenom se … navikneš na taj “teret”…
Možda ostaje još samo čekanje…da čekaš … da će vrijeme donijeti neke nove okolnosti, šanse… da možda popraviš neke stvari…
Neko će reći da popravka nikada neće povratiti onaj pravi sjaj nekoj stvari..možda… Ali postoji japanska umjetnost popravke stvari zlatom – kintsukuroi …i to je tako lijepo da je stvar i ljepša nego prije… samo treba mirna ruka i sabur..a to dolazi tek kada prihvatiš da si se navikao…
Neko će reć’ : Puno pametuješ za nekog’ ko je jeo hljeb sa tjesteninom!
😀