Jedna od najjačih scena iz Sire Poslanika a.s., mi je ona kada je Poslanik a.s. posjetio mezar svoje majke Amine.
Prenosioci vele da je Poslanik a.s. toliko plakao da mu je sva brada bila mokra od suza.
Ashabi r.a., vidjeviši Poslanika a.s. u tom plaču, počeše da plaču sa njim.
Druge prilike, kada je plakao a.s. javno, je bilo kada je umirala jedna od njegovih kćerki, umrjevši mu u naručju. Poslanik a.s. zaplaka jako.
Sluškinja Poslanika a.s., Ummi Ejmen se začudi i upita : “Da li si i prije plakao Poslaniče? Ja te ne vidjeh da plačeš”? , na što on a.s. odgovori: “Ovaj plač nije zabranjen. To je Allahova milost kojom On smekšava srca Svojih robova i u kojima stvara njime ljubav i samilost”…
Dakle…u pravu su kada kažu da muškarci ne plaču…oni obični…
Samo pravi muškarci plaču….
