Biti objektivan je uslov da bi se bilo pravedno, da bi se donio pravedan sud o nečemu, bilo o predmetu, pojavi ili o nekomu.
Objektivnost zahtjeva da se objekat sagleda onako kakav on i jeste.
Da bi se bilo objektivno, potrebno je stvar tj. objekat sagledati u cjelosti.
Ako samo posmatramo dio, nećemo moći donijeti objektivan sud. Poznata je priča o slonu i ljudima koji su dodirivali samo pojedine dijelove i onda su trebali da opišu slona.
Naravno svako je dao pogrešnu sliku.
Čak i kada se želi dati objektivan sud o samo nekom dijelu nečega ili nekoga, opet se mora imati u vidu cjelokupna slika, a ne samo slika tj. znanje o samo tome dijelu. Jer i taj dio je u konstelaciji sa cjelinom, pa ako ne poznajemo cjelinu ne možemo ispravno sagledati sve aspekte i tog pojedinačnog dijela.
Ono što ljudi zanemaruju često je i to, da bi se bilo objektivno , potrebno je da se ne samo objekat sagleda onakav kakav jeste, nago da se i sam posmatrač vidi onakvim kakav jeste,tj. da bude objektivan prema sebi.
To bi značilo da on mora da sagleda sebe i svoj odnos prema objektu i da u posmatranju objekta bude zaokupljen njime a ne onim što bi on želio da postigne sa tim objektom i svojim sudom prema njemu.
Ako mišljenje prema objektu kreiramo tako što nismo zaokupljeni objektom tada samo kreiramo predrasude i paušalnost u mišljenju.
Treba postojati respekt prema objektu tj. da se on ne iskrivljuje i ne samo on , nego i sam sebe da ne iskrivljuje i ne laže.
Ovo ne znači da posmatrač treba da bude nezainteresovan tj. da bude sterilan prema objektu posmatranja, ravnodušan, da nema nikakav interes.
Interes mora postojati, uvijek i postoji, ali taj interes treba da bude u skladu sa istinom.
Ta istina nije samo horizontalna nego istina prije svega treba da ima svoju vertikalu.
Horzontalna je relativna, jer svaki čovjek ima svoje interese i želje koje ga uglavnom sprečavaju da vidi istinu istinom, nekada čak i laž vidi kao istinu i obratno.
Objektivnost, kako rekoh, podrazumjeva da se objekat vidi onakav kakav i jeste a time i da se postupi pravično. To znači da neka, naizgled, jednaka, pravedna i istovjetna postupanja prema različitim objektima, nisu uopšte takova, jer za rezultat imaju nepravdu, nejednakosti, nepravičnost.
To najbolje ilustruje ova poznata slika.
ovo ne znači da je ovaj zadnji dobio najviše, nego da su svi ravnopravni i tretirani jednako
Tako je npr. i što se tiče zakona i diskriminacija. Svaki zakon koji je naizgled pravedan i naizgled sve osobe tretira jednako, a koji zapravo svojim odredbama diskriminiše neku grupu ili pojedinca ne uzimajući u obzir njegove specifičnosti i tako ga dovodi u neravnopravan položaj, jeste nepravedan i diskriminatorski, gdje zakonodavac nije bio objektivan ili nije objektivan onaj organ koji je zadužen za njegovo provođenje pa zbog toga pri razradi primjene tog zakona ne uzme u obzir različitosti i na taj način dovede neke u podređeniji položaj u odnosu na druge.
Biti objektivan znači biti zainteresovan za istinu.
‘nako kontam ….uz Fromma
Zanimljivo. Nekad mi se dese neke situacije gdje shvatim da objektivnost ustvari ne postoji nego je sve relativno. I onda kad uzmes interes za istinu, ljude, dogadjaj, uvod, historiju, buducnost, emocije (koje ne moze niko izostaviti) dobijes da je sve relativno… A voljela bih reci da je objektivno, nekad, samo komentarisem.. 🙂
postoji objektivnost, kao i pravednost i to u apsolutnim vrijednostima, samo što one nisu u ljudskom domenu…naše je da težimo vrlinama, pa koliko uspijemo …relativno jeste sve, ljudsko..:)