“Zašto oni po svijetu ne putuju pa da srca njihova shvate ono što trebaju shvatiti i da uši njihove čuju ono što trebaju čuti, ali, oči nisu slijepe, već srca u grudima” (Hadždž, 46)
“Mi smo za Džehennem mnoge džine i ljude stvorili; oni srca imaju – a njima ne shvaćaju, oni oči imaju – a njima ne vide, oni uši imaju – a njima ne čuju; oni su kao stoka, čak i gori – oni su zaista nemarni.” (E’araf, 179)
Dakle…iz ovih ajeta ja razumijem i to da je mnogo važnije i bitnije da insan shvati i razumije ali i da posluša glas srca tj. duše..možda i intuicije, nego samo “suhoparno” shvatanje i slušanje razuma tj. onih fizičkih elemenata koji su input za razum i koji mu daju informacije koje treba da procesuira.
Ovo znači i to da je srce, duša, to unutrašnje BITNIJE insanu i da čim je bitnije da je Allah dao da je spoznaja srca i duše jača pa i ispravnija od one čisto razumske ( mada ovo još ostavljam pod upitnikom jer nisam dovoljno rastabirio ovo), mada se u suštini i razum i srce trebaju složiti.
Ipak, razum tj. oči, uši, mogu češće iznevjeriti, to čak i moderna nauka potvrđuje , da se naš mozak često poigrava sa nama i da nam stvara pogrešnu percepciju o svijetu, pojavama a onda su i zaključci pogrešni.
Gledam neki dan, ide jedan pas vodi ga vlasnik, a vjetar puše iz njegovog smijera prema meni a ja sam bio uz zgradu. Samo što je taj pas prošao, iza zgrade izleti drugi pas i krenu trčati, uz vidno njušenje prema mjestu odakle je ovaj prvi pas došao. I čudim se d aovaj drugi pas uopšte nije ugledao ovog prvog, iako je prošao pored njega na nekih 5,6 metara. Uopšte se nije ni obazro pogledom nego je samo pratio svoj njuh, a da je samo malo zaokrenuo glavu vidio bi ga. Onako samo osta njušeći i gledajući u pogrešnom pravcu. Ovaj pas je postupio po svom prirodnom instiktu, slušao je ono čulo koje mu je najjače- njuh, iako ga je prevario.
Srce nas naizgled isto tako prevari ali samo onda kada zanemarimo ono što nam govori, jer svaki put kada smo iskreni prema sebi znamo da nas je ono upoznalo sa istinom i pravim stanjem stvari.
Mi kalkulisanjem, odbacivajem, racionalizacijom nekih naših težnji i želja, pravdanjem, na različitim nivoima svijesti sve to počesto zanemarimo.
Na kraju često sami sebi kažemo “znao/la sam da je tako!”
Koliko je bitno slušati svoju dušu, srce šta nam govori, vidimo i iz ovog hadisa, a koji mi opet potvrđuje neke moje stavove i razmišljanja općenito o islamu i potvrđuje mi i stav da muslimani danas trebaju kritičko mišljenje, preispitivanje, sve ono što će ih natjerati da razmišljaju i da nude i daju nova rješenja, kao što su to činili i naši prethodnici a za kojima se mi danas samo slijepo povodimo pa zbog toga i ne idemo ili idemo jako sporo naprijed, mada se uglavnom nekako mazohistički zadovoljavamo slušajući predavanja koja će nam odagnati osjećaj krivnje i dati opravdanje zbog neinventivnosti, nepoduzetnosti, nerazmišljanja…jer ipak to što mi nemamo ideju i ne nudimo rješenja je znak da se dovoljno ne bavimo i ne razmišljamo o Kur’anu, hadisu, istoriji….:
“Traži rješenja (šta je to grijeh) od savjesti svoje duše i pored toga što si rješenja dobio od onih koji daju rješenja!” (Buharija u “Tarihu” – hasen)
‘nako kontam….
