Članak 224. (živciranje)

Ljudi moji, ne da mi se napisat post, neam kad…et’!

Prvo da se zafalim krajiški i da joj kažem da me ne proziva za post, jerbo, neam kad, tema je ozbiljna, široka a i skliska, ne bi da pišem roman, a ne bi ni da kažem nešto što bi me kompromitovalo skroz , dibidus, što se kaže ..pa polahko, biće biće inšaallah….a i vazda nekim tema i temica iskrsne pa tak, sabura, jačaj ego i ljubav, jer veli Fromm da bez sabura nema ljubavi, općenito govoreći 😀

 

Da kažem i ovim administratorima da su mi pojeli živce jerbo, moram se po 10 puta ulogovat da bi nešto komentaris’o il objavio, svaki put kad uđem na novi pejdž, bilo da je to početna, pa se ulogujem, pa odem na svoj pa se opet moram ulogovar, pa odem na neki post tuđi da konetarišem, kad ono opet se moram ulogovat i onda krhnem tastaturu i zatvorim sve!…doduše, danas je bolje, valjda će tako i ostat aBda.

 

– Dakle , hoću da kažem šta me nervira i zbog čega se praavo razočaram…u pitanju su ljudi naravno i to vaki:

 

– znam vjeroučitelja (islamske vjeronauke), koji nikad ne dolazi u džemat na namaz, babo mu dolazi na svaki, on ni na jedan!

. znam vjeroučiteljicu, koja ne da svojoj kćerci koja je u srednjoj školi, da se pokrije, iako curica to hoće i želi, al ona ne da, veli dok srednju završi, neče da je poznaju u školi po tome nego po imenu i prezimenu!

– poznajem odgajatelja u medresi, koji se ne bi poselamio , nema tih para, osim ako je baš baš doveden u tu situaciju da MORA i d ane može izbječ. Ako sjeda sto do stola u kahvani, okrene glavu, sjedne sa džahilima i njih pozdravlja, ali braću muslimane iz saffa sa kojima je 10 min. ranije klanjao, neće, ako ikako može, da poselami.

 

Znam još nogo takvih i sličnih slučajeva, i to me pravo naživcira…pa se pitam, koga oni i šta to oni mogu da nauče druge i poduče, kakav primjer da dadnu drugima!?

Dok desetine, pa i stotine drugih, hajirnijih insana, ne mogu doć na njihovo mjesto…zbog radi čega?!..pa jer ih nije imo ko POGURAT.

 

I nije to samo u ovoj sferi u kojoj to nikako ne bi smjelo da postoji.

Mnogi talentovani, inteligentni,  učeni, željni rada, ne mogu dobiti čak ni šansu, kamo li stalnu poziciju. Znam ženu, govori 5 jezika, inteligentna i pravo aktivna, a ne može da dobije šansu ni pripravnički da odradi.

Znam čovjeka, hafiza ( nezvanično) i to 10 kiraeta, i kunem se Allahom, da nisam čuo u BiH da ima neko ko ljepšim tilavetom i boljim tedžvidom, uči Kur’an, pred njim sam i sam mnogo toga naučio, ali on ne može dobiti šansu da druge poučava u medresama, školama, osim po privatnim kućama i sl…

Pa ja sam radimm u firmi, u kojoj čovjek kogme sam ja davao instrukcije iz matematike, koji je jedva neku trogodišnju srednju završio ( nemam ništa lično protiv njega, on je ok, al govorim o politici firme a i društva) , dakle on sada radi u maacinu nekakvom, nosa papir i olovku, nešto povazdan broji i računa ( sic) 😀 , a ja i dalje rintam na mašini najobičniji posao koji može i neko bRez škole raditi 😀

 

Dakle , poremećaj vrijednosti u društvi, al haj svi mi to znamo, al ja ovo više da se malo ispucam, da i vas nasikiram još malo i naživciram 😀

 

et’ to samo