Članak 425. (dunjalučari)

DakleM, ja sebi sad ( i vama usput) postavljam pitanje: Ko je ovdje dunjalučar!? KO ET’?

Pazi…imati imetka, biti bogat, ne znači i biti dunjalučar.

Nit’ nemati imetka znači biti skroman i bez ljubavi prema dunjaluku.

 

Imaš ljudi bogati, prebogati…imaju od dunjaluka šta požele, ne sikiraju se bezze kad im ode difufna i cuncigeštangla na autu,… kad đe pođu ne razmišljaju plaho i ne kalkulišu gdje će na ručak, hoćel kupit pitu u pekari il će u restoran na teletinu, nit se sikiraju kako će platit račune i hoćel moć na godišnji 2 dana, 5, 7 ili samo naobdan…kontaš..'nači imaju ljudi..

I fazon je što ima takvih ali im taj dunjaluk , to bogatstvo nije ušlo u srce, …ti ljudi i daju na svakom koraku..pomažu rodbinu koja nema,komšije i prijatelje, zajednicu..učestvuju u humanitarnim aktivnostima i nekim društvenim projektima..ako vide da je hajr u nečemu, ne misle se hoće li ili neće dati..nego pitaju – koliko treba ( naravno oprez prema prevarantima i lažljivcima ne znači da ne žele da daju) …i nikad im to ne dosadi  davanje, niti se kaju u srcu što su dali..znaju da je to njhova obaveza i na taj način pokazuju svoju zahvlanost na tim blagodatima.. a niti ljude kojima daju i općenito one sa manje imetka smatraju inferiornijim od sebe ili nedostojnih njihovog društva.

Sa druge strane imaš ljudi, miskina, većih ili manjih, koji jedva preživljavaju od mjeseca do mjeseca, koji voza truhlog golfa 2, koji suhe kifle jedu za doručak…ali jarrane moj…dunjaluk im iz očiju viri…

Pazi, ako neko smatra da je on inferiorniji ili da je nedostojan društva onih koji imaju bogatstva, koji zazire od kontakta sa njima, a sve zbog toga jer su oni bogatiji, onda to znači da je on taj koji ljude procjenjuje i vrednuje prema dunjaluku i bogatstvu, pa zato i smatra da su bogatiji superiorniji i da su iznad njega, te da je on nedostojan njihovog društva. Ako on dunjaluk stavlja na tako visoko mjesto, onda znači da je on dunjalučar, a ne ovaj bogataš koji prema njemu nema nikakvog suzdržavanja i lijepo se i normalno odnosi prema njemu! On neće otići bogatome na poziv jer mu “nema šta” ponijeti, a to pokazuje da mu je taj materijalni dio preči i važniji od ovog duhovnog, emocionalnog vezivanja sa ljudima …kontaš…

Ovi prvi , koji imaju ali nisu dunjalučari će za to biti i nagrađeni, a ovi drugi će , Allah najbolje zna, biti kažnjeni tj. pisaće im se to u loša djela i osobine. Jer je rekao Allahov poslanik as. :

Dunjaluk je za četiri vrste ljudi:
– čovjeka kojem je Allah, dž.š., dao imetak i (korisno) znanje, pa se on u tome boji svoga Gospodara, pomaže bližnju rodbinu, i ne zaboravlja Allahovo pravo na to (uvakufljenje i podučavanje), i ovaj je na najboljem stepenu (kod Allaha, dž.š.);
– čovjeka kojem je Allah, dž.š., dao znanje a nije mu dao imetak, pa on sa iskrenim nijetom i željom govori: ‘Kad bih ja imao imetka i ja bih radio kao što taj i taj radi’, i on bit će nagraden prema svojoj namjeri, a nagrada njih dvojice (prvog i drugog) je jednaka.
– čovjeka kojem je Allah, dž.š., dao imetak a nije mu dao znanje, pa se on nepromišljeno razbacuie tim imetkom i u tom se ne boji svoga Gospodara, niti pomaže bližnju rodbinu, niti priznaje u tome (što posjeduje) Allahovo, dž.š, pravo, i ovaj (čovjek) je na najgorem stepenu kod Allaha, dž.š.;
– čovjeka kojem Allah, dž.š., nije dao ni imetak ni znanje, pa on kaže: ‘Kad bih ja imao imetka, i ja bih radio kao što taj i taj (misli na trećeg) radi!’ On će biti osuđen prema svojoj namjeri i grijeh njih dvojice (trećeg i četvrtog) je jednak.” (sahih)

 

I jako je zanimljiv ovaj hadis :

“O Hakime, zaista je ovaj imetak sladak kao zeleno voće, pa ko ga uzme velikodušno i darežljivo, imat će u njemu berićet, a ko ga uzme pohlepno, neće u njemu imati berićet i bit će kao onaj koji jede, a ne može se najesti.” (Sahih)

 

Ovih drugih ima mnogo i kod ovih sa manje imetka..jer oni ono malo što imaju jako često škrtare na njemu, ili su se skroz zadali u to da taj imetak čuvaju od drugih, da im ko slučajno ne d'o Bog, štagod ne uzme ili ne ošteti…

Zato vidiš takve da sitničare kada je u pitanju bilo šta od dunjaluka i jako tuguju kada nešto od dunjaluka izgube.

Neam više kad pisat, odo na kahvu, ali tema je široka i moglo bi se svašta kazat ..tako da nije isključeno još postova na ovu temu…još samo na kraju hadis. :

“Nije bogatstvo u mnoštvu imetka, nego je bogatstvo u bogatstvu duše.” (Sahih)

Dakle bogataš koji ima dunjaluka je bogataš , onaj pravi ako je zahvalan i od onih prvih u gornjem hadisu…a sirotinja je sirotinja ne zato jer nema imetka nego zato jer nema u duši smiraja, zadovoljstva i zahvalnosti na onome što ima, nego im duša žudi za imetkom i to ih čini i pohlepinima i zavidljivima …dunjalučarima..

 

et’ …<3 i :* od ALkeMIchaRA