slabo sam pisao zadnjih dana..nisam imao potrebu za tim…sada…možda i imam potrebu ali ne mogu jer….umro sam ..najkraće rečeno..nisam još zaoprave ali hoću i tako naravno…svi ćemo….bez obzira što imam o čemu i od ranije planiranom….jednostavno..nemam volje…praznina je u meni da Bog sačuva nekakva…đaba što sam predosjećao da će ovo stanje doći, pretskaz'o ga na neki način…mislio da ću biti koliko toliko spreman i jak…opet sam umro….kad o ovoj praznini mislim sada…nekako mi je jasniji ateistički koncept smrti…kako oni zamišljaju da nema ništa…sve je prazno, ni zvuka, ni svjetla..ništa….praznina..vakuum…..vidiš…razumijem nekako i one ljude koji na sebe dignu ruku u ovakvim situacijama, jer kada si toliko prazan da ne osjećaš ništa, onda ti je sve svejedno o svemu…o tebi samom posebno ti je svejedno…još ako si neki seronja a imaš imalo morala, pa skontaš da sereš i po drugima onda ti je još svejednije za sve…..sve mi je nekako sivo…gledam u polja, zelena jesu..vidim da je zeleno ali preko te zelene kao zavjesa siva da je navučena…pogledam u nebo…plavo jeste ali opet preko plavoga sivilo…u šta god pogledam..gdje god se okrenem….sivo…možda bi bilo bolje da je crno…….
onda hrana…nema ukusa…sve bljutavo…koliko god začina da stavim…ništa….jedeš na silu, kontaš ..moraš..proće i ovo…sve prođe…i lijepo i ružno….sve…
ili ne prođe….ostane u nama….možda kao praznina?….samo se navikavamo vremenom na nju?….
…ipak…moram se trznuti…radi sebe…radi i drugih, kojima je stalo do mene..a i meni do njih…moja praznina ne treba još više da utiče na njihovu bol….ili na njihovu prazninu?
…vele , papir trpi sve…pa eto…da se ispovraćam ovdje…
odo još neku pjesmu naći u skladu sa raspoloženjem..da začinimo ovaj post…