Članak 44. (srce)

Uuuu, jučer i danas mi se svaša idešavalo…neću sve u jedan , neam kad, poslije ću nješto od danas što se zbi.

Eh, jučer, ovo-ono , praznik i to , ne radi se, mi malo ošli , i tak to..haj to nema veze…al u jednom momentu , neđe prije akšama ti meni srce pobudali, poblesavi 😀 neam pojma, al najednom pođe tutnjat k’o da se otkačilo nekako i samo ‘nako landara po grudima :O uuuu reko ev’ ga 😀 …sjednem ti ja , pođem šehadete donosit..trajalo to jedno minutu, možda i još pola…i nekako mi daha nestaje..malo se i prip’o i haj niš..smiri se to..odo ja reko kontam još jednu kahvu zdrmat dok sam živ 😀

 

Odem kod “derve”, sjeo saaam i čekam ovog pajdu da dođe, i nako razmišljam o tome, crnjaci me spucali…već ja vidim i kliniku u tuzli i to ..kontam , haj nije mi žao mene tolko, već mi najžalije čeljadi..ko će ih iškolovat i ko će pazit da na kakvog blentu ne nalete kad bude vakat…i ja to tako kontam..kad mi pođoše trnut prsti (mali i prstenjak) na lijevoj ruci ..uuuu reko evo ga  – saće me …znam da je to kad ljude infarkt strefi , to tako Him bude….

 

U to ti dojde ovaj mi pajdo,  i to ja njemu sve tako ishaberim..on mi veli , ma nije to ništa, to meni bude vazda..ma jah, kontam, a malo se i prip’o, pa me ko panika pošla fatat 😀 …i onda pođemo u priču…samo još kontam da mi je akšam klanjat, subhanallah..i et’ odemo, klanjali, tam- vam i ništa..prođe i panika i saso mange..lego navečer….. aaa kad ujutro ust’o, a  ja živ 😀 …dokleN, viććemo ..

 

Al kad samo doš’o kući nako malo na fb uđem, k’o i inače, a ja ti objavljuvam-prekucavam neke bajke, najljepše bošnjačke bajke, u zadnja jedno 2 mjeseca. Nako kontam, hem je zanimljivo, ljudi to većinom nikad nisu ni čuli za te priče, pa neka čuju da ima i to, neka uživaju, a neka i vide da ima alternativa svim tim andersenima, grimovima i ostalim…čitaj domaće- kupuj domaće…a što se ne bi ovo uvela k’o lektira u školama..jel’?!

Kad mogu i strane što ne mogu i domaće..al neise to..nego ti meni dođe u poruke , jednan prijateljski-sestrinski savjet, da ja to ne objavljujem, da je to laganje, da Poslanik a.s. obećava kuću u Džennetu ko ne laže ni u šali ( jes al’ ne znam da prijeti džehennemom) itd. itd.  i pride uz to, par nekih priča, islamskih, koje su općepoznate i dostupne svima, i uglavnom ih znamo, i čitamo ali ne izvlačimo pouke iz njih, opet -uglavnom.

Jah , još mi ti veli, da kao bi trebao pisati KORISNE I POUČNE priče..mislim halo ba, ko hoće može pouku izvući i korist iz jedne riječi, a ko neće , onda mu đaba i roman napisat i pročitati…ti ako si unaprijed odlučio/la da je to beskorisno , đaba ti čitat onda..i to tako ..et’ 😀 hhh

 

Ne želim ni da šerijatski nešto opravdavam…u smislu da ohalaljivam il nješto sl…ovdje se, po meni,  radi o specifičnosti mjesta i vremena, jer živimo u vrijeme kada je očuvanje nacionalnog identiteta od životne važnosti, sam opstanak jednog naroda i svega što ga čini je u pitanju…kao i nuđenje alternative za nešto što je neizbježno u današnjem vaktu i društvu…ako se već moraju čiati i slušati neke priče, neka to budu naše, domaće 😀 …tuđe svakako moramo … i tako to..et

 

a ovo drugo ću kasnije pisat, o događajima danas..bilo je svega do kostiju