Evo priznajem.
ovdje, pred svima:
Ja sam zavidnik!
Zavidim šumi na cvrkutu ptica,
zavidim i polju na zujanju pčela,
I klepetu leptirovih krila.
Zavidim i potoku na žuboru njegove vode,
a zavidim i krovu na romoru kiše.
Zavdim noći, na huku sove i ćuka,
zavidim i planini na zvižduku vjetra.
Zavidim moru i šumu talasa,
i školskom igralištu na graji djece.
Zavidim mnogo ćemu,
priznajem.
Al’ najviše, najviše zavidim….
Svemiru i njegovoj tišini.
ps. pjesma nastala prije sahat dok sam bio pod tušem…svaka sličnost s nekim drugim je fakat slučajna