-Neku noć zađem i uradim ono što sam bio rek’o da ću, odem na profile nedno 10-15 fb prijatelja, i odem kako kome nekom 2008 il 09 il 10 i lajkujem pokoji status il komentar, sliku.
Reakcije su bile različite, od onih da nije bilo reakcija, do zbunjenosti – jel fb pobudalio il je šta je? , preko zahvale što podsjeti na te neke stvari, a bilo je i jedna paranoična- čovjek samo što je objavio neki članak nekog agenta da terorizam ne čine teroristi nego zapadne tajne službe , veli otad mu se počelo nešto čudnpo dešavat sa fb-kom, pojavljuju mu se lajkovi iz 2010 a ne samo njemu već i još nekim njegovim prijateljima..rko de smri se to sam ja.al žao mi ga inače je čovjek sav u tom masonskom NWO folu i pretjeruje, al ne da sebi reč, al me ova njegova reakcija baš uvjerila da je zglajzo i da treba nešto učiniti po tom pitanju na sebi, al reču mu kad ga vidim, u facu.
– plaho me i ražalostila vijest o preseljenju jedne djevojke nakon bolesti, nisam je lično poznavao, malo preko fb-ka i malo smo i pričali, al teško je tako bilo šta reći tim ljudima koji su u takvom halu, a koji nisu baš u vjeri, a uz to i ne poznaješ osobu lično. Čovjek bi sve nekako da im daa i prenese neki optimizam, al mi uvijek nekako u pozadini da oni u sebi imaju oni neku misao “lahko je tebi govorit i pametovat, kad nisi u mojoj situaciji”. I opet, koliko god je insan u vjeri, i svjestan je smrti, ovakve ga vijesti pogode. Treba razmišljati o smti….svaki dan…ne samo o svojoj…već i o bližnjih i dragih ljudi….možda na taj način bar malkice spremnije dočekamo takve stvari ako i kad se dese…a desiće se…nekome….možda i nama…takav je život…i to je život. Nadam se da je preselila sa makar zehrom imana u sebi. Jer će i takvi, kad-tad, biti izvedeni iz kazne u radost.
“…A On će reći: ‘Idite ponovo pa kod koga nađete imana koliko trun, izvedite ga.’ Oni će izvesti onoga koga budu poznavali.” Pa je rekao Ebu-Seid: “Ako mi ne vjerujete, pročitajte: ‘Allah neće nikome ni trunku nepravde učiniti. Dobro djelo On će umnogostrućiti.’…” (muttefekun alejhi)
– Danas ti ja na ikindiju.idem nako trotoarom, zvirljam, auta, ljude…kad neka sestra u autu projdenako mi, kontam, što mi poznata faca, al nije odavle….aaaa kad skonta, ma reko jes garant…okrenem se da vidim s gepeka, al niš, ne mogu poznat..pošaljem kasnije, kad sam bio na besplatnom vifiju poruku….jes to ti, kae jesam…e sad još, ko je ?! ..pa Krajiška brte mili…išla na kuruzu 😀
– jah, danas smo osvojili prvo zlato na takmičenju u karateu , elhamdulillahi 🙂