Članak 240. (Iftari i tako to)

Šta da vam pričam, sve znate 🙂

Ramazan ide svojim tokom, i osjeti se br’te i to dooobro se osjete promjene….na svemu i u svemu. Čak i sam post je poseban, i kad ga porediš sa postom mimo Ramazana, u nekim drugim danima, vidiš kolika je posebnost, bereket u Ramazanu.

 

Jes’ teško, ali volim kada postim i kada radim. Baš zbog te težine. Ižednim pravo,… glad manje više, podnošljivo sve u svemu. Dosta saburanja na one svakodnevne probleme u firmi izazvane ugl. ljudskom pohlepom.

Najteže mi je zbog nedostatka sna. Malo navečer spavam pa me to iscrpi, umori.

Ali kad dođem s posla, odspavam sahat barem i uz tuširanje, dođem sebi skroz ono. Tako da pred iftar budem dobar, kao da haman nisam ni postio.

I bude mi krivo onda , što nemam onaj osjećaj iscrpljenosti, umora i žeđi pred iftar kao što imam kada završavam sa poslom.

 

Noć pred Ramazan tj. pred sami akšam sam proveo u džamiji….’nako…….čekajući….i nisam mogo a da ne zaplačem od osjećaja zahvalnosti što ću dočekati živ i zdrav još jedan Ramazan..pomisli samo na sve one koji su “iznenadnom” smrću i “prerano” otišli , a planirali su dočekati Ramazan.

Elhamdulillahi.

 

Uživam i u ljetnom, noćnom nebu, koliko se može jer je oblačno. Ljetni trougao je već tu 🙂 , a posebno je prelijepo gledati pred akšam pa do jacije, igru Venere i Jupitera, koji su sve bliži jedno drugom.

 

Još ni jednu noć nisam iftario kod kuće. Najljepše mi je od kuće…mislim, nije loše ni negdje otići..ima sve svoje, al znaš ono kud god pođi kući dođi, e tako je i sa iftarom.

Volim jednostavne iftare, ali baš ono jednostavne. Nek ima supe kakve, čorbe, to mi je najbitnije, i neko obično jelo, par zalogaja.Volim hurmi pojest’, kako za iftar tako i za sehur. Nisu teške za stomak, niti masne a daju energije. Još zaliti hurme jogurtom njammiiiii, ništa ljepše.

To je i jedan od razloga, ta hrana, što možda i ne volim toliko ta hodanja po iftarima toliko. Jer svaki put kad sam se prežder’o na iftarima , to je bilo negdje na iftaru kod nekoga. Ok , niko te ne tjera da ždereš tol’ko ko konj, al br’te, kad dođeš na iftar a žena napipremala npr. 5, 6, 7 vrsta jela, pa sad ti skontaj, pojedi jednu hurmu barem, zalij čašu vode, pa pojedi tanjirić supe, pa jednu sarmu i jedan sogančić ili japrakčić, pa jednu šniclicu od piletine, pa nekakvo “novo jelo”, pa pohovanu papriku pa pohovani patlidžan, pa filovani krompir, pa filovani paradajz, pa kus pite, pa neki lonac, pa onda kolač (nekada i po dvije vrste), pa onda kahva , pa sok, pa kus voća …pa čovječe gdje to više sve stane!!?

Primjetio sam da se ovaj Ramazan  brzo najedem, pretpostavljam da mi se mao želudac vratio u neku normalu 😀 , al’ rašokaću ga ako se budem prežderavo, dva puta se prežderi i eto ga, gotov si.

 

Znači simpliciti bolan, supa i pita (jal neko drugo jelo, može i tanjir graha), jogurt i štaš više bolan.

Ja znam da žene to ne vole,tu jednostavnost,da bi one,”da se ne sramote”, naspremale i napripremale kol’ko god mogu…ali onda Ramazan ba i post gubi svoj smisao, pretvoriš ga u nekakav vašar jela i pića, festival prežderavanja i na kraju, koliko te hrane ostane, ne pojede se pa onda još i BACI !!!???

Subhanallah :/

 

Primjetio sam, doduše ne samo sad već i ranije,al et’ da zapišem, da kako kad se klanja u saffu farz, kako svako ima mjesta da klanja i niko nikome ne smeta, bez obzira kako klanja, jel diže il ne diže ruke, koliko se raskoračio itd. A kad se klanjaju sunneti pa ljudi klanjaju na istom mjestu gdje su klanjali i farz, već postane poteško klanjati, već nemo’š na sedždu otić’ a da ti ne smeta ovaj ili onaj pored tebe, koji je već na sedždi, ili se ne udariš u lakat drugog kad ustaješ na drugi rekat, izmakinješ se, pomakinješ da bi sve obavio itd. Fazon je u tom jedinstvu. Kada svi idemo skupa dole ili gore, svi smo kao jedno tijelo dakle, i sve možemo bez problema, bez obzira na sitne razlike.

Jel’ svako za sebe i kako on hoće, – et’ ti belaja.

Tako mi smetaju ovi po fb- ku , koji i za Ramazan, otvaraju, bez ikakvog povoda ili razloga, bez da su pitani ili da su u obavezi da govore o tome, te neke teme koje muslimane još više razdvajaju, teme koje unose smutnje i fitnu među nama…nekada mi se čini kao da ovi to namjerno rade….kao da im je krivo što et’ ovaj Ramazan nije bilo problema oko toga kad počinje post, pa daj da o bilo čemu o čemu se možemo zakačit , e daj da baš o tome pričamo, iako nisam stručan niti me duži Allah dž.š. , pa niko ni od ljudi, niti ću biti pitan i odgovoran za to, al daj nebil se svađali et’…..il daj da sam ja pametan u bilo čemu, makar i nisam pametan u bilo čemu …………………………………………………………………………………………………….. estagfirullah :/

 

 

Jučer sam malo sredio i plastenik, zatravilo se pravo, doduše i u bašti je, al haj, malo mrkvu i luk još oplivit’ , bitno je da je sa motikom završeno , sad samo sitno. I hvala Allahu, baš je sve , za sada, rodno i bujno.

 

Paradajzu sam jučer pričao priču o najboljem čovjeku koji je hodio ikada 🙂 , o Muhammedu sinu Abdullaha s.a.v.s. <3