Članak 262.(milion km MaN)

Razmišlj’o sam o tome šta bi i kako bi potrošio 1milion kmda mi nekako pane šaka, i na kraju sam skont’o da mi je malo milion :/

 

Dođe mi da lanem, kol’ko je insan proklet.

I uvijek mi naumpane hadis Poslanika a.s. : ” Da insan ina dolinu zlata, poželio bi još jednu, a ljudska usta ne može napuniti ništa osim prašine ( tj. ništa neće zasititi ljudsku pohlepu nego tek kada umre njegova pohlepa će prestati)”

 

I stvarno, osvrnem se oko sebe i samo vidim ljude u trci za dunjalukom…samo daj daj daj…….daj što više….i bogati a i ovi manje bogati….i kao žive život!? (sic)

Jašta!

 

Pola života, ili više , će trčati da dunjalukom , skupljati ga, a onda obično drugu polovicu ili manje života, potroše u trošenju tog dunjaluka za liječenje i “hodanje” po doktorima.

Fakat apsurda, i kad se osvrne iza sebe i pogleda svoj život, vidi da ga nije ni živio.

Rijetki momenti uživanja i kratkotrajnog zadovoljstva svakako izblijede, nestanu…ako oseniliš k ćemu onda išta, svakako se ne sjećaš i nemaš taj doživljaj u sebi…

Ono što  ostane dugo u nama i sa nama su one jake emocije koje smo doživjeli, ali njih sami nikada ne možemo doseći, samo sa drugim ljudima, roditeljima, djecom, prijateljima…ali za njih se nema kad od trke za dunjalukom.

I to nagomilano blago…pa mnogo se insan ljepše i bolje osjeća kada time učini neki hajr nekome, nego kada udovolji sebi samome. Ovo prvo duže  ostaje u nama a i jače je….potvrđeno i dokazano.

 

Zato ….nek neam tog miliona 😀 ,’ta će mi ….bojim se da ne poželim još jedan.

Vako dok ga nema, insan sve to lijepo u sebi , ‘naš ono, kao neš ti bit ko ovaj ili onaj..al ko ti garantuje jarrane da neš?!

Allah najbolje zna šta je najbolje za nas…zato Ga molim da nam da ono što najbolje za  nas, makar se to nama, na prvu, i činilo lošim za nas…amin.

 

ps.ako neko ima višak koji milion, nek se ne sikira, radi njega ću ga rado udomiti kod sebe …na kratko

😀 njaaa