Ko okrene i preda srce nečemu ili nekomu više nego Allahu, Allah će ga iskušati sa time!
Poslanik Ibrahim a.s. je silno želio i žudio za potomkom i Allah dž.š mu ga je i dao, u starosti. Ibrahim a.s. je mnogo volio Ismaila a.s. toliko da je njegovo srce preplavila ljubav prema njemu. U tom času Allah dž.š mu naređuje da žrtvuje tog sina. Nije to radi Allaha dž.š. , NJemu to nije potrebno, ali je bilo potrebno Ibrahimu a.s., kao što je potrebno i nama. Nekada se i mi sami previše damo i predamo toj ljubavi prema djeci ili prema bilo čemu drugom. A imetak i djeca su samo iskušenje koje nam je dato , kao i kaže Allah dž.š.
Uredu je voljeti blagodati i zahvaljivati na njima, ali ne smijemo upasti u zamku, pa da nas ta ljubav obuzme toliko da nam sve misli riječi i djela budu usmjereni ka tome…ljubav prema Allahu dž.š. mora biti jača i ispred svega, svaka druga mora biti podređena njoj.
Zaašto se ljudi iznenade kada ih strefi neka kušnja!? Pa kažu: zašto meni, kako meni!?
A zašto ne tebi i meni!? Zar smo mi nešto bolji ili drugačiji id drugih, jesmo li to mi neki vazemljaci, jel za nas važe neki drugi zakoni u svijetu pa mi kao trbamo biti izuzeti od iskušenja?! Jok bolan, svaka kušnja i nedaća koja nas zadesi je normalna i dešava se svakodnevno, širom dunjaluka, nije to nikakvo specijalno i vanredno stanje i situacija, već redovno i normalno, samo što se mi iznenadimo i nespremo dočekamo takvo što.
Zato onaj čije srce bude okrenuto i predato nečemu drugom mimo Allaha s.v.t. će mnogo teže podnijeti i preboljeti kad ga strefi šta. A ukolio je srce vezano najviše i prije svega za Allaha s.v.t., ako je ljubav prema Njemu dž.š. najveća, onda je svaka kušnja mala i lakša za podnijeti.
A ako i izgubimo ono što smo voljeli, ostaje nam najveća ljubav, veća od izgubljene koja može ispuniti svaku prazninu koja ostane.
Allahu dragi, nemoj nas iskušati sa onim što nećemo moži podnijeti…amin
insan – biće ( ili onaj) koje zaboravlja
jah..zato bi najbolji prevod insana bio – zaboravko 🙂