Month: October 2016

Članak 441. (dokonost)

Ovi moji (naši) se opet vazda i svuđe svađaju, nema teme da se pokrene a da se vodi normalna debata između dvojice braće ili sestara a da se ne završi ..nako..baš bratski i sestrinski …fatajući se za vratove….

Od kud takvo ponašanje…nije mi jasno u potpunosti, ali mislim da ima više uzroka … a jedan od njih je i besposlenost, dokoličarstvo…

Rad i umor sprečavaju od takvih pojava i mislim na pravi rad i umor, ne neki intelektualni, filozofski tj. ne pametovanje, ne razmišljanje , ne čitanje ..naprotiv, previše pametovanja i vodi u svađe i rasprave.

Sunnet Allahovog poslanika a.s. je upravo to, da se sprečavanje svađa koje nastaju od previše pametovanja i želje da se uzdigne lični ego i izrazi superiornost na drugima, bilo fizička, emotivna, intelektualna, ekonomska itd., da se ljudi “zabave” nekom aktivnošću koja će ih umoriti, fizički, i na taj način ih odvratiti od dokonosti iz koje niče korov.

 

Slučaj pohoda na Murejsiju, na pleme Benu Mustalak….nakon uspješnog pohoda, dolazi do poznatog slučaja, kada su se dvojica momaka, jedan od Ensarija, drugi od Muhadžira, posvadili i potukli i onda pozvali, svaki svoje u pomoć. Dolazi do sukobljavanja riječima, svađe i skoro do sukoba sabljama,koji bi se desio da nije reagovao Poslanik a.s. : “Zar se dozivate pozivama džahilijeta, a ja sam još među vama”? , iskazujući odvratnost prema takvom postupanju, neislamskom, gdje se ljudi vrednuju na osnovu plemena, nacionalnosti …

 

Iako vidno ljut na nastalu situaciju i ponašanje, Poslanik a.s.nije uopšte ispitivao i zapitkivao ko je šta kome rekao, ko je prvi ko drugi i sl. jasno stavivši do znanja da je to u ovakvoj situaciji nebitno, jer bi se ulaženjem u takvu vrstu diskursa, plamen samo mogao još više raspiriti.

Nakon što su se ashabi r.a smirili, to izaziva srdžbu u vođi munafika Abdullahu ibn Ubejj ibn Selulu i on izgovara poznatu prijetnju : Zaista, kada se vratimo u Medinu, jači će istjerati slabije (časniji će istjerati one bez časti, tj. Medinlije će istjerati Mekelije). Kada su te riječi došle do Poslanika a.s. , on ga poziva i pita da li je to rekao, a munafik se zaklinjući čime je mogao, negira da je to izrekao.

Neki od ashaba predlažu Poslaniku a.s. da ga odmah, istog momenta smaknu, a on a.s. tada izgovara poznate riječi : “Ne , ne ubijajte ga, ne želim da ljudi pričaju kako Muhammed (a.s.) ubija svoje drugove!” , iako je Poslanik a.s. znao koju sve smutnju ovaj vođa munafika sije.

Situacija je bila toliko napeta iz svakog ugla, atmosfera uzavrela…

I u tom momentu Poslanik a.s. naređuje pakovanje i pokret! Povratak ka Medini.  Dakle, prekida se svaka priča i dogovaranja, sašaptavanja i teoretiziranja i pametovanja i naređuje spremanje i pokret.

Inače, putovanje pustinjom se odvijalo otprilike do 10h dnevnog putovanja, kretalo se iza sabaha, čim postane malo vidno, pa do nekih pola 11h ili 11h , kada se Sunce primiče zenitu i postaje veoma jako, tada bi se pravila pauza sve do iza ikindije i onda opet pokret do akšama. Nakon toga bi se pravio logor i konačilo do sljedećeg jutra. Dakle sve ukupno maksimalno 10ak sati dnevno putovanja.

Taj dan, nakon tog incidenta, kada su se odnosi među muslimanima užarili i skoro došlo do oružanog sukoba, Poslanik a.s. je putovao i nije naređivao stajanje i pauze, preko 20 sati! Cijeli ostatak dana i cijelu noć su putovali!

Karavana je stigla do pred Medinu i još im je trebalo nekih pola dana putovanja i tu su tek stali.

Čim su stali, svi su legli i zaspali, premoreni od tolikog putovanja.

Znači nikome nije bilo ni do čega osim da legne i zaspe, a kamo li da razmišlja o onome šta se desilo i još da priča sa nekim o tome. Umor je učinio svoje i svi su zaspali istog momenta.

Na ovom mjestu se i desila ono što je izazvalo slučaj potvore Aiše r.a., jer ona se probudila i otišla da izvrši nuždu i pri povratku primjetila da je izgubila ogrlicu i onda se vratila da je traži, po povratku u kamp, karavane nije bilo, jedini koji je ostao je bio Safvan ibn Muattal es-Sulemi r.a. koje je prespao pokret karavane a to nam govori da je bio toliko umoran i da je tako spavao da nije čuo preko hiljadu ljudi koji su ustali, kupili svoje stvari, zajahali jahalice i krenuli..ne , on je sve to prespao u svome ćošku.

Mnogo je još pouke u svim ovim događanjima ali da zaključim o ovoj temi.

DakleM, zaposli insana, neka radi nešto, neka se umara i neće imati kad da filozofira i pametuje previše, da dipli i ogovara, da ga šejtan podstiče na zlo u tome, nego će nakon rada biti rahat i premorena za bavljenje glupostima.

Rad, nije to samo rad na poslu, nego bilo kakav rad, bilo koja fizička aktivnost, cijepanje drva, kopanje, branje, zidanje, metenje, kupljenje lišća, prćenje snijega itd. ..

Mada je većini ovih što previše pametuju, poniženje raditi, posebno džaba i posebno neke fizičke poslove … tako daaa , neka se o sebi pobrine onaj ko hoće i primjerom pokuša podstaći i druge … da nam se Allah smiluje ..amin

 

Članak 439. (islamofobija ,u suštini, poganluk i tak’)

Ima anam neka, iako joj je ime lijepo (liepo , ljepo) , ne bih da ga spominjem u ovom slučaju, al jezik joj je pogani pravo, kako samo može biti u jednog zlog stvora, punog mržnje , spletki i svega lošega, koja je na našu žalost bila u službi formiranja mišljenja javnoga mnijenja.

Zbog svoje zlobe, upala u nevolje, i sada to iskorištava kako bi se uljebila negdje vani, a njen posao bi bio i dalje da samo laje i laje, da izvinu životnje koje laju.

Koliko sam vidio ono malo, stvarno je pogana pravo i oni najveći islomofobi i mrzitelji islama bi joj mogli pozavidjeti.

Lukavo koristi tu situaciju i koliko vidim namjerno nastavlja sa svojim poganim jezikom i provokacijama, a sa ciljem da navuće na sebe bijes onih sa manje sabura , uglavnom više nacionalista a manje malo vjerski okrenutih i učenih, i onda na osnovu njihovih komentara upućenih njoj u vidu psovki, prijetnji i vrijeđanja, onda to unovčila i dobila vjerovatno azil i ko zna šta još, možda i gratis dildo od nekoga.

Ono što je dakle upečatljivo su te njene uvrede koje su baš odvratne, tako će se desiti mnogo dobroga u svemu tome , upavo nama vjernicima i Islamu, jer tolika odvratnost proizvodi kontraefekat kod svakog čovjeka koji ima i trun pravde i dobrote u sebi.

Treba je samo pustiti i ne davati joj pažnju previše, a mnogo će biti oih koji je čitaju a koji će joj vremenom okrenuti leđa i svoje simpatije usmjeriti ka strani koju ona napada tj. Islamu i muslimanima.

 

Navešću jedan sličan primjer djelovanja prevelike količine odvratnosti i kotraefekat koji izaziva.

 

Nakon bitke na Uhudu, Kurejšijski pagani su izmasakrirali tijela muslimana, šehida koji su ostali na bojnom polju. Hind je sebi napravila ogrlicu od prstiju, nosa, ušiju Hamze r.a. ..drugi ashab je bio toliko izmasakriran da ga je sestra jedva identifikovala i to po jagodicama prstiju, po svemu ostalom je bilo nemoguće prepoznati tijelo. I tako i slično je bilo i sa ostalima.

Nakon bitke, kurejšije se povlače i kreću od Medine prema Mekki i u putu dolazi do rasprave, da li da se vrate u Medinu i dokrajče muslimane, jer nisu ispunili ni jedan cilj radi kojeg su došli ili da se vrate u Mekku. Saffvan ibn Umejje predlaže povratak jer kaže da su muslimani sada bijeni zbog onoga što su učinili oni, posebno misli na taj masakr, da su sada željni osvete još više i da se ne treba sa takvima boriti, da će se sada pridružiti i ostali koji nisu bili u bitci itd. ..dok Ikrime b. Ebi Džehl zagovara da se vrate, i toliko navaljuje na to da je gotovo bilo izvjesno da će svi pristati da se vrate.

Za to vrijeme Na Uhudu i Medini se dešava slijedeće..Ma’bed el Huza’i paganin iz plemena Huza , i to njihov ugledan član, prolazi područjem Medine i saznaje šta se dešava, posjećuje Muhammeda a.s. i izražava svoje simpatije i sučašće u bolu muslimana jer ono što se desilo, iako su pagani, prevazilazi sve norme ponašanja koje su poznavali arapski pagani. Otao je zapanjen masakrom i šta su počinili Kurejšije i kaže da bi volio da su Kurejšije pretprjele gubitak nego muslimani. Znači , iako je paganin, nije musliman, zbog odvratnosti zlodjela, njegovo srce odbacuje to zlo i staje na stranu muslimana.

Nakon  kraćeg stajanja u Medini, Ma’bed nastavlja put i susreće se sa Kurejšijama , koje kako rekoh u tim momentia upravo raspravljaju da li da se vrate ili ne. Ugledavši ga i prepoznavši, Ebu Sufjan ga pozove i upita ga , kakvo je stanje u Medini? A on reče upravo isto ono što im je govorio i Saffvan, da su muslimani zgriznuti njihovim nedjelima i da su sada bijesni i željni osvete, da se pripremaju da ih stignu i osvete se, da se svi oni koji nisu bili u boju sada spremaju i žele da osvete svoje poginule. Iako to nije bila istina , niti mu je Muhammed a.s. rekao da to kaže, Ma’bed zbog te odvratnosti koju je osjetio prema Kurejšijskom zlu koje su počinili i empatije prema muslimanima zbog toga, reče ovo što reče.

Ebu Sufjan, znajuči da Ma’bed nije musliman i da je paganin, nije imao razloga da mu ne vjeruje, jer su svi pagani bili protiv muslimana, pa ga još upita , šta im on savjetuje, a Ma’bed reče: Ja vas savjetujem da sjednete na svoje konje i da bježite što brže, koliko vas konji brže mogu nositi.

Tako da su Kurejšije sada bile isprepadane i odlučile da se povuku u Mekku.

Kako samo Allah otklanja spletke i okreće srca, subhanallah !

 

Tako da , kao što se i Ma’bed okrenuo protiv pagana Mekke, mnogi će zbog odvratnosti dotičnog stvora, da se okrenu protiv nje i pođu simpatisati muslimane, inšaallah

 

ps. istoričari se razilaze da li je Ma’bed nešto kasnije primio Islam ili nije, ali po Allahovom sunnetu, moguće je prije da jeste nego da nije, a Allah najbolje zna